Super hrana je termin koji su prvi počeli da koriste vegani i pristalice presne ishrane. Odnosi se na namirnice biljnog porekla čiji sastav obiluje makronutrijentima, pre svega vitamina, minerala i esencijalnih aminokiselina. Promociji super hrane je doprineo i poznati nutricionista Dejvid Volf. Da bi sprečili marketinške malverzacije, u Evropskoj uniji su 2007. godine uveli poseban zakon koji reguliše ovaj termin na pakovanjima, naime svi proizvođači koji žele da napišu „superfood“ na svojim proizvodima u obavezi su da dostave rezultate naučnih i medicinskih istraživanja.
NAJČEŠĆE SPOMINJANE SUPER NAMIRNICE
- Peruanska maka je biljka koja raste uglavnom u Andima i Peruu koristi se vekovima, danas je popularna u celom svetu. Bogata je amino kiselinama, fitonutrijentima, različitim vitaminima i mineralima. Najvažnije za maku je da podstiče celokupan revitalizirajući efekat organizma. Ima slatkast ukus, pa se može koristiti u šejkovima. Ne preporučuje se svakodnevno u ishrani, već 3-4 puta nedeljno.
- Kakao su Inke počele uzgajati pre 3000 godina i tada su ga nazvali „Hrana Bogova“. Kakao je bogat antioksidansima, vitaminima A, C i E, magnezijumom, gvožđem i cinkom. Kakao ima anti-zapaljenski uticaj na organizam i tim mehanizmom ga štiti od mnogih bolesti.
- Godži bobice dolaze iz Kine, tačnije sa Tibeta. U Kini se koriste već stotinama godina, poznate su po tome što pospešuju imunitet. Najviše imaju vitamina A i C. Važno je znati da godži bobice mogu imati vrlo različite interakcije sa određenim lekovima koji se koriste u lečenju dijabetesa i visokog krvnog pritiska.
- Spirulina je alga koja se konzumira već stotinama godina u Meksiku i Africi. To je jedan od najkvalitetnijih izvora proteina. Idealna je hrana za sportiste. Izvor je hlorofila, fitonutrijenata i enzima, vitamina i gvožđa. Studije su pokazale da spirulina može pomoći u kontroli razmene šećera u krvi kao i oslobađanju tela od teških metala. Gubi svoja svojstva ukoliko se zagreva. Preporučeni dnevni unos za decu je 1-2 kafene kašičice.
- Rogač je zimzeleno drvo iz porodice mahunarki. Raste u mediteranskom području gde se uzgaja najmanje 4000 godina. Brašno rogača može da se upotrebi kao zamena za kakao ili kafu. Sadrži vitamine A,B, B2, B3 i D. Osim toga ima znatne količine kalcijuma, fosfora, kalijuma i magnezijuma.
- Čia semenke prvi su otkrili plemena Asteka i Maja. Bogate su esencijalnim amino kiselinama, količina antioksidanata je znatno veća nego u bobičastom voću imaju 6 puta više kalcijuma nego mleko, bogate su gvožđem, cinkom i kalijumom. Lako vezuju tečnost, u kontaktu sa tečnošću semenke nabubre i povećaju obim (upijaju 10 puta više vode od svoje težine).
Maja Banjanin, viši dijetetičar-nutricionista