PAVLE SOVILJ
Ime mi je Pavle Sovilj i zovu me Paja. Moj nemirni duh pronašao je telo 82. godine tog 2. septembra. Bio sam okružen muzičarima i učiteljima. Prvi instrument koji me je fascinirao bio je klavir, koga sam pored svojih prvih nota, koristio i za popodnevni spavanjac. Mama i baka su me naučile prve pesmice i ritmove. Sa 5 sam slomio tatinu gitaru, zamišljajući da se spuštam niz tobogan.
Slušajući ujaka često kako vežba violinu i ja sam sa 6 godina poželeo da sviram taj instrument. U početku sam imao osećaj da čujem mačke na usijanom krovu.
A onda je jednog dana stigla gitara kao poklon za rođendan. Otvorio sam kovčeg sa blagom prepun drugačije muzike poput roka, panka, džeza, bluza i metala. Ubrzo sam počeo da maštam o tome da sviram u bendu jednog dana, što mi se i ostvarilo, pa sad sviram čak u dva benda.
Godine 2002. sam upisao akademiju u Kragujevcu. Posle toga probudio se i učiteljski crvić, želja da podučavam druge, da učim decu, uskoro sam mnogima postao profesor gitare, violine i klavira.
Kad sam postao tata prvi put, čuo sam za Otkrivalicu i poželeo da budem deo te priče, da kroz igru sa malim drugarima nastavim istraživački put kroz svet muzike. Želja mi se ispunila i evo me!
Pa krenimo!