DEJANA MIRČOV
Jedne subote, pred sam Uskrs, 14.aprila 1990. rodila sam se ja, Dejana!
U gradu vetra i vazdušnoj banji, u jednom od najstarijih gradova Banata, u prelepom
Vršcu, odrastala sam uz mamu i mlađeg brata. Omiljene igre su mi bile žmurke i školice, a nije mi bilo strano ni da stanem na gol i branim stative od lopti. Obožavala sam da sednem sa dekom i bakom i igram „Čoveče, ne ljuti se“ ili da sedim na terasi i dvogledom posmatram Vršački breg.
Tu sam završila Osnovnu školu „Jovan Sterija Popović“, a nakon toga i gimnaziju „Borislav Petrov – Braca“. Mnogo sam volela geografiju, ali i fizičko vaspitanje, što i ne čudi… Godinama sam trenirala u klubu „Hemofarm“ košarku, i ovako visoka, davala koševe ispod obruča! Dres je bio narandžast, a broj je bio 14! A frizura, pa zna se. Ono što je i sada prepoznatljivo kod mene : REP!
Posle gimnazije upisujem Učiteljski fakultet u Vršcu. Za to vreme, vreme često provodim u igraonicama i rođendaonicama, igrajući se sa najmlađima. Stižem skoro do samog kraja i diplome, ali se predomišljam i odlučujem da nastavim školovanje za vaspitača. I tako, put me navodi u Beograd…
A jednog sunčanog dana, sedam u autobus kod sajma,
Jednu pedesetpeticu,
Koja me odvozi pravo u „Otkrivalicu!“
I sada se svakog dana družim sa najmlađima, od adaptacije do mlađe grupe, igramo se ,pevamo i plešemo, saznajemo o godišnjim dobima, Šumskim i divljim životinjama, narodnim pesmama… A posle ručka, idemo na spavanje, da u svet snova odemo uz razne priče, pročitane ili izmaštane.
I da ne izostavim, kod mene u kući je pravo malo životinjsko carstvo! Tu su kuca Tula, kornjača Skarlet i mačak Totoro. Kod mene je uvek veselo!