Želim Vam sunčano, radosno ali pre svega zdravo leto!
Evo malog podsetnika na stvari o kojima treba brinuti tokom leta.
SUNČANICA
Sunčanica je burna reakcija organizma na preterano izlaganje suncu. Može se javiti brzo tokom izlaganja suncu, ali se češće javlja tzv. kasna sunčanica, nekoliko sati nakon direktnog izlaganja suncu-obično uveče pred spavanje.
Simptomi sunčanice su: malaksalost, mučnina, vrtoglavica, pospanost, povremeno i povraćanje. Često je prisutna glavobolja, telesna temperatura može biti povišena, obrazi su često zajapureni. Stanje često podseća na ono kod infekcije izazvane virusima i bakterijama, pa zbuni roditelje. Što je dete mlađe simptomi su izraženiji i teži.
Veoma je važno misliti na ovaj problem i rano ga prepoznati.
Kako pomoći detetu ako do sunčanice dođe?
Ukloniti dete sa sunca, smestiti ga u klimatizovanu prostoriju, ukoliko to nije moguće onda u dobro provetrenu prostoriju, prostoriju zamračiti, istuširati dete mlakom vodom, dati mu da pije dovoljno tečnosti, češće, ali u manjim količinama, posebno ako je povraćalo. Ukoliko dete ima povišenu temperaturu dati mu lek za snižavanje temperature. Ukoliko se stanje deteta ne menja odvesti ga kod lekara.
Prevencija sunčanice
Treba izbegavati duže direktno izlaganje suncu, posebno između 10 i 16 časova. Obavezno zaštititi glavu deteta kapom ili šeširom. Ukoliko je boravak na suncu neophodan, redovno kvasiti i rashlađivati glavu vodom. I obavezno piti dovoljne količine tečnosti.
Nakon sunčanice treba izbegavati boravak na suncu dan-dva, a ubuduće biti jako oprezan.
OPEKOTINE OD SUNCA
Izlaganje deteta sunčevim zracima je veoma značajno za rast i razvoj, naročito za prevenciju rahitisa. Ali je od izuzetnog značaja da izlaganje bude bezbedno i da se ne dođe do pojave opekotina.
Dečija koža ima jednu petinu debljine kože odraslog čoveka, iako ima isti broj slojeva. Njena barijerna funkcija je manje efikasna i supstance se brže upijaju u dublje slojeve. Pigmentacija (sinteza melanina) nije u potpunosti razvijena kod dečije kože. Melanociti (ćelije koje proizvode malanin) u dečijoj koži su manje aktivne nego u koži odraslog, što dovodi do veće osetljivosti na UV zračenje.
Kako da do opekotina ne dođe?
Pola sata pre izlaska na sunce namazati zaštitnu kremu na otkrivene delove tela. Koristiti vodootporne kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom najmanje 30. Dete mazati svaka 3h i obavezno po izlasku iz vode. Ne zaboravite da namažete nos, uši, usne to su delovi tela najpodložniji oštećenjima od sunca. Izbegavajte sunce u periodu od 10 do 16 časova. Decu oblačite u odeću od prirodnih materijala, gustog tkanja i svetlih boja, uz obavezno nošenje šešira-kapa i sunčane naočare.
Šta ako do opekotina dođe?
Napojite dete vodom. Natopite meku tkaninu mlakom vodom i stavite na delove tela koji su opečeni, oblogu menjajte na pola sta. Nakon toga kožu deteta namažite hidrantnom kremom na bazi aloje, nevena ili kamilice koje imaju umirujuće dejstvo. Ono što je važno jeste da kreme ne budu masne, jer zatvaraju pore i na taj način se sporije oslobađa toplota. Ukoliko se na dečijoj koži pojave plikovi, obavezna je poseta pedijatru.
„OPASNOSTI“ IZ VODE
Ukoliko se dete nabolo na morskog ježa, pokušajte iglice da izvadite sterilnom iglom, ranu dezinfikujte, ako ne uspete sami da odstranite bodlje odvedite dete kod lekara. Dobra prevencija ovim ubodima je nošenje adekvatnih sandala za ulaženje u vodu.
Nakon kontakta sa meduzom obično dolazi do lokalne iritacije kože, žarenja i crvenila. U tim slučajevima potrebno je mesto žarenja isprati morskom vodom kako bi se deaktivisale žarne ćelije, i dete odvesti kod pedijatra kako bi dobilo adekvatnu terapiju ukoliko je potrebna.
KRPELJI
Krpelji su najbrojniji u proleće i leto. To je period u godini kada im vremenske prilike, temperatura i vlažnost, najviše odgovaraju. Opasnost njihovog parazitiranja na čoveku je mogućnost prenosa zaraznih bolesti.
Područja najčešćeg pripajanja na telu deteta su mesta gde je koža vlažna i meka (stomak, pazuh, područje iza ušiju, vrat…). Kada krpelj „ugrize“ on ispusti supstancu koja ima ulogu lakalne anestezije, pa se „ugriz“ ne oseća. Kada se krpelj primeti potrebno ga je što pre odstraniti sa kože. Najbolje je da se to uradi u nekoj od zdravstvenih ustanova. Pre nego što se dete odvede pedijatru važno je znati da na krpelja nije potrebno stavljati alkohol ili benzin.
Kako izbeći „ugrize“ krpelja?
Posle svakog boravka u prirodi obavezno pregledati kožu deteta, posebnu pažnju obratiti na pregibe i na kosmati deo glave. Ukoliko je moguće treba izbegavati visoku travu. Pre odlaska u prirodu na otkrivene delove tela nanesite repelent koji pored toga što štiti od krpelja ima mogućnost da zaštiti i od ujeda komaraca.
ŠTA PONETI U PUTNOJ APOTECI?
- Toplomer i lekove za snižavanje povišene telesne temperature
- Sirup za snižavanje temperature, dobro je poneti i čepiće, zbog brže reakcije i ukoliko je povišena temperatura kombinovana sa povraćanjem. Ukoliko dete ima dijareju čepići se ne preporučuju, nego sirup. Lekovi za snižavanje temperature mogu se davati i u stanjima koja su praćena bolom jer deluju i na ublažavanje bolnih procesa.
- Lekove za alergije /alergije su akutna stanja koja zahtevaju brzu reakciju.
- Fiziološki rastvor /može da vam pomogne dok se ne konsultujete sa pedijatrom kod upalnih procesa u nosu i oku.
- Probiotike i preparate za rehidrataciju /povraćanje i dijareja su na prvom mestu među neprijatnim tegobama koje deca mogu da zadese na odmoru. Obično se radi o letnjim infekcijama organa za varenje, ali nisu retka ni trovanja. Bez obzira na uzrok, stub lečenja je nadoknada izgubljene tečnosti. Najprirodniji način je uzimanje dovoljne količine tečnosti koja sadrži potrebne sastojke – šećer i elektrolite. Kada se dete stabilizuje prestane sa povraćanjem i dijarejom dati mu probiotik, kao pomoć crevnoj flori.
- Rastvor-gel za obradu rana, sterilna gaza i flaster /poslužiće kao prva pomoć pri obradama manjih povreda ukoliko do njih dođe.
- Repelente i preparate za ublažavanje ujeda od insekata
Maja Banjanin, viši dijetetičar-nutricionista