Otkrivalicu sam odabrala još kada je Vasa imao nepunih godinu dana, i to prvenstveno iz jednog razloga: vaš program adaptacije je za mene bio fantastičan i jedinstven, i iako su mnoge moje prijateljice smatrale da je toliko dug proces adaptacije nepotreban i preteran, od početka sam bila sigurna i ostajem pri tome da od vašeg programa boljeg nema. Sada, nakon Vasinog polaska u vrtić, mogu da tvrdim da kvalitet Otkrivalice prelazi u velikoj meri očekivanja i sam program adaptacije koji me je vama inicijalno privukao…
Veoma se radujem godinama druženja koje su pred nama,

…o polasku u školu

Vreme nam je proletelo, kao da su juče krenuli u vrtić  i svakih pet minuta proveravali da li sam tu ispred vrata. Od malih plašljivih miševa su izrasli u veliku decu, spremnu za školu.

Zahvalnost koju osećamo prema Vama,  Vašem radu i velikoj ljubavi koju ste pružili našoj deci ne mogu da izrazim jednim pismom!!!

Hvala Vam na velikoj pomoći u vaspitavanju i učenju naše dece!!!!

Ostavili ste neizbrisiv trag u njihovim i našim životima.

Želimo Vam puno uspeha u radu i još puno, puno srećne dece!

I, BAŠ NAM *NE PRIJA*  ŠTO SE OVAKO BRZO ZAVRŠILO!!!!

U ovom gradu postoji jedna oaza,  gde će vas uvek čekati sa osmehom na licu.

Postoji jedno mesto gde ćete dobiti milion zagrljaja i isto toliko toplih poljubaca u JEDNOM danu.

To je utočiste gde će vas naučiti kako je lepo biti dobro dete i dobar čovek, kako se dobro dobrim vraća.

Naučiće vas kako se kroz igru može naučiti sve o životu!

Kako je lepo biti sveznalica i kako je to jednostavno.

Postoji jedno mesto odakle ne želite da odete nikada…to mesto se zove

VRTIĆ DEČIJA OTKRIVALICA!!!!!

I posle mnogo godina nam puno nedostajete kako deci tako i roditeljima. Srećni smo sto smo imali čast i priliku da budemo deo vaše priče…a još srećniji što su naša deca odrastala sa vama.

Od srca vam čestitamo

25 godina rada i stvaranja divne dece i generacija koje će uvek prepoznati kada kažu da su bili i ostali  deo

DEČIJE OTKRIVALICE!!!!

Vaše ime govori sve za vas jer ste nam pokazali put kako i gde dalje…hvala vam za svu sreću koju ste doneli u njihove živote, hvala vam za sve  otkrivene talente naše dece, hvala vam što postojite.

Želimo vam još punooooo godina sreće i uspešnog rada !!!!!

Kao neko ko se rastaje sa Otkrivalicom po drugi put (Jovan ima starijeg brata koji je, takođe, svoje detinjstvo proveo ovde), moram da priznam da sam više puta proteklih godina pomišljala na mogućnost rađanja trećeg deteta, kako bi se naše druženje sa Otkrivalicom produžilo…
Svaki put kada učestvujem na zajedničkoj radionici, izlazila sam sa punim srcem što sam odlučila da uložim maksimum napora, prevaziđem činjenicu da daleko stanujemo i da svojoj deci omogućim, da rastu i odrastaju na jednom humanom mestu kakvo je ovo.
Mi smo porasli uz podršku Otkrivalice, a i ona je rasla i menjala se sa nama. Reći ću da je različita sada i davne 2003. godine kada smo prvi put počeli saradnju. Različita, ali ne mogu reći ni bolja, ni  gora. Ona je uvek autentična, nezaboravna, jasnih i jednostavnih pravila za sve, a nadasve topla i srdačna da primi svu različitu decu onakvu kakva jesu!
Želim da svi vi koji se trudite oko naše dece, znate da radite pravu stvar i želim vam da ni u narednim godinama ne izgubite entuzijazam!!
Vaš posao je divan i verovatno mnogo puta u danu doživite satisfakciju zbog truda koji činite i ljubavi koju deci dajete! …

S puno ljubavi i zahvalnosti za divne godine koje su Andrija i Jovan proveli sa Otkrivalicom…

Draga “Otkrivalice“, pod rizikom da nas proglase hvalisavcima, obaveštavamo vas da je Petar Poltoracki pobedio na predsedničkim izborima ubedljivom većinom glasova (kako saopštava nezavisna statistička komisija). Na inauguraciju, na žalost, nismo bili pozvani, ali znamo da se Petar u svom pozdravnom govoru zahvalio svojim drugarima, obećao da će dati sve od sebe i poželeo im da ga u idućem mandatu nasledi neko podjednako dobar J.

Setila sam se Jokine priče sa roditeljskog za predškolce, o deci Otkrivalice i njihovim “predsedničkim karijerama“ u svojim školama, pa evo još jednog primera da se potvrdi pravilo J.

Verujem da delimo ponos što je ovaj vaš i naš mali čovek “ispao“ upravo takav kakav jeste i sreću što je sva neprocenjiva iskustva, znanja i veštine koje je “pokupio“ spretno preneo u svoj novi svet.

… sa zajedničke radionice

Radionica me je teleportovala u Škotsku i u detinjstvo. Svašta sam naučila (npr. odkud čičak na zastavi Škotske) i silno se zabavila. Blago našem najvećem blagu, našoj deci s Otkrivalicom.

Hvala Srednjoj I (koju čine vitezovi i dvorske dame), hvala saradnicima!!!

I na kraju klikćem: Hoću, zapravo molim još!!!!

… sa zajedničke radionice

Ovo zajedničko vreme provedeno u Otkrivalici, u Kikinoj grupi, za mene je bilo potpuno izlečenje,,jer jutro mi nije krenulo baš najbolje. Bilo je tu nekoliko neprijatnih telefonskih poziva i novonastalih problema, tako da me delić sekunde delio da nazovem vrtić i otkažem dolazak…
Sada mi je neizmerno drago što tako nešto nisam učinila, jer ta dva sata provedena sa dečicom su nešto prelepo, što, nadam se, nikada neću zaboraviti. Sve je bilo tako spontano, a opet odlično organizovano. Prvi put sam videla svoje dete i njene drugare iz nekog drugog ugla…. pa, to su pravi mali ljudi, svi na svoj način jedinstveni, zanimljivi, duhoviti, preslatki! Toliko poučnog i kreativnog, isprepleteno smehom, veseljem, igranjem, plesom…
Ta dva sata proletelo mi je kao dva minuta, a onda sam shvatila da ne pamtim kada sam zadnji put provela toliko vremena igrajuci se u kontinuitetu sa svojim detetom.
Hvala Sladji i Nini što tako fantastično rade svoj posao, sa toliko energije, mašte,ljubavi.

Radujem se ponovnom druženju,
Hvala „Otkrivalici“, divni ste!

… sa dočeka Nove godine

Još jedna godina je prošla i još jedna magična predstava u Zvezdara teatru… najlepša, najbolja, sa najtalentovanijim glumcima… ona… kojoj se najviše radujemo. Predstava koja nikoga u publici ne ostavlja ravnodušnim, koja nas razgali, rasplače, nasmeje i zamisli… Predstava čiji snimak nosamo tokom praznika sa sobom i gušimo sa njime širu rodbinu i prijatelje… gušimo… a nateramo i njima suze na oči. Predstava čiji smisao treba razumeti… sa najhrabrijom decom na svetu koja sa uživanjem izvode svoju tačku koju verovatno većina odraslih ne bi smela… pred punom salom roditelja koji ne štede ovacije.

Sa decom koja nam pokazuju koliko su zadovoljni što su deo toga, koliko su spremni da nauče, koliko je zabavno raditi tako nešto, koliko su veliki iako izgledaju kao bebice na velikoj sceni…. koja pokazuju da nisu uvek ono što mi mislimo da jesu i kako sve može da bude uživanje i zabavno ako se uči na pravi način. Kako je sve moguće kada se radi sa puno ljubavi…Za mog muža i mene je to mnogo… zato neću propustiti priliku da vam se i ove godine zahvalim što negujete prave vrednosti (ah, kako je divno što zaista stojite iza ove tako izlizane rečenice), hvala vam za sve što pružate našoj deci, što radite sa puno ljubavi i što to deca osećaju, hvala vam za toliki trud…

Iva je bila sa vama jednu godinu i vidim da ste na posebnom mestu u njenom srcu… verujem da ćete biti i u Oljinom, a budite sigurni da ste i u našim…

Ne dajte se u ovim blesavim vremenima… ostanite takvi… isplati se!

Puno vas pozdravaljamo i želimo vam srećnu i uspešnu Novu godinu!

PISMO JEDNOG TATE

Dugo sam razmišljao o izboru događaja koji vezuju moga Andreju i Otkrivalicu.   Setio sam se njegovih iskrenih suza, kada ga svakodnevno pospanog ostavljam, uz gorak osećaj da činim nešto loše.

Takođe, često se setim i njegovog vedrog lica kada mi ponosno pokazuje šta je naučio i koju je veštinu savladao i bio pohvaljen.Tri godine su prošle, a moj sin Andreja je postao ozbiljno dete.

Nezaboravan trenutak iz Otkrivalicinog života, bio je kada su drugarice Mara i Vana, pohvalile Andrejin izgled, pa smo 10 dana morali noću da peremo Arsenalov dres i da ga sušimo fenom, kako bi bio spreman za jutarnje ulepšavanje.

Najzad, morala je Slađa da primeni svoje magične metode, kako bi bez buntovništva morali i mogli skinuti desetodnevnu odeždu i kostim.  Međutim,  uz velike emocije, najčešće se setim njegovih iskrenih molbi, pri popodnevnom odlasku za čuvenih “Tata, još samo 5 minuta!?”

Upravo tih  “5 minuta”, su za Andreju bili najdragocenija zabava, koju, iako u žurbi, nisam mogao da mu uskratim.Valjanje po podu, sav umazan od bojica i flomastera, uglavnom sa nekom od svojih drugarica ili drugova, mom Andreji i meni će ostati u večnom i dragocenom sećanju.

U tih “5 minuta” može da stane mnogo više mudrosti, od ove obične poruke.

Simbolika je ogromna i neprocenjiva. Kao školarac, sutra kao odrastao i zreo čovek, nisam siguran da će Andreja imati ovakvih “5 minuta”, kao što ih je imao u Otkrivalici.

U Otkrivalici je dovoljno “5 minuta” i postaćete i dete i čovek.

…sa zajedničke radionice

Bilo je nestvarno. Nestvarno je kada iz svakodnevnog okruženja odraslih zakoračite u prostoriju koja je ispunjena tim malim, slatkim i predivnim ljudima.

Tu je sve drugačije. Tu je onako kako smo svi mi pomalo zaboravili da je nekada bilo. Iskrenost, spontanost, smeh, prijateljstvo, tolerancija, ljubav…sve to na jednom mestu.

Seo sam pored mog Marka. On je baš bio ponosan. Slušali smo priču, odgovarali smo na pitanja, igrali smo se. Čak smo pevali i svirali. Pravili smo i kaktuse. Naučili smo kako možemo da dobijemo vodu iz kaktusa. Čuli smo da bodlje na kaktusu štite kaktus od onih koji žele da ga oštete i povrede…

I tu je već bio kraj. Bili su to najbržih 45 minuta za koje već sada znam da ću ih se dugo, dugo sećati.

Došao je trenutak da se vratim na posao u svet odraslih.

Pri samom izlasku iz Otkrivalice, bio sam potpuno pod dejstvom Otkrivalice. Seo sam u automobil. Probijajući se polako kroz gradsku gužvu posmatrao sam okolinu. Taj huk sirena i nepotrebnu buku. Sav taj bes. Sve što sam do tada osećao u par sekundi se raspršilo. Nestalo. Pokušao sam da povratim bar deo te atmosfere, ali… uzalud. Ovde ni kaktusove bodlje ne pomažu.

Zato sam odlučio da u svakodnevnom životu pokušam da primenim ono što sam danas naučio od Marka i njegovih drugara u Otkrivalici.

A naučio sam zaista mnogo.

Drugari hvala Vam!!!